Stranica 10

DJEČJE PROVALE

 

 

 

 

 

Muškarci ne mogu oženiti muškarce, jer tada nitko ne bi mogao nositi bijelu haljinu.
Životno osiguranje su novci koje dobijete, kada preživite smrtni slučaj.
U subotu je tata pobijedio na izložbi pasa.
Moji roditelji samo kupuju sivi papir za WC, jer je taj već korišten i ne zagađuje okoliš.
Adam i Eva su živjeli u Parizu.
Breskva je nešto kao jabuka, samo s tepihom okolo.
Kada bismo jeli bolesne krave, dobili bismo ISDN.
Riblji štapići su već dugo mrtvi i ne mogu više plivati.
Doduše, ja nisam kršten, ali sam cijepljen.
U crvenom križu se žene i muškarci posvećuju ljubavi, neki to rade besplatno, drugi za to uzimaju novce.
Šibice uvijek valja sakriti da ne bi dobili malu djecu.
Moj ujak je odveo svinju iza kuće i zaklao ju zajedno s djedom.
Seljaci svaki dan moraju dojiti krave.
Moja teta je išla na Aerobic. Drugi dan su ju tako boljele ruke, da ih nije mogla dignuti iznad glave. Isto tako je bilo s nogama.
Na obali potoka je sjedila seljanka koja je muzla kravu, u vodi je bilo obrnuto.
Konji su nosili ukrase na glavi i na repovima. Svaki jahač je bio slično ukrašen.
Biblija se kod muslimana zove Kodak.
Papa živi u Vakuumu
U Francuskoj su ljude prije ubijali ljutinom.
Kod nas muškarci mogu imati samo jednu ženu. To se zove Monotonija.
Kod nas kod kuće svi imaju svoju sobu. Samo tata ne, on uvijek mora spavati s mamom.

OVO MI JE BARBA TONI MATIJEVIĆ PROVJO

 

Meju svetima i sveticama  posebno je bi don svetega Antuna padovanskog, a meju forskih imenih ne biš nabroji sve forske Antune, Ontete, Tonete a od ženski Tonke, Antice, Tonice. Pok neka njegov don ni bi svetašnji nego obični, rabotni popodne bi bila velika, malo bi reko, osim Velega Petka, takova- prosesjun. Kip sveca u prosesjun su nosili njegovi imenjaci. U cetiri a dvo su uz njih hodili da bi hi, kad se umore, zaminili. Prosesjun bi priko Burga pasala, do Pjace priko Rive i nose. Puten bi se naglos ruzorje molilo i kantalo. To bi sve, bome, dosta duralo.  «Jednega godišća je mene dopalo a to me je bome puno i radovalo da bi na zodnju prid crikvom frotrih posli krotke predike i biskupovog blagoslova fratrski gvardjan padre Pavo bi ugledne uzvanike pozva na tratamenat u onu veliku prostoriju di se nahodi čuvena slika «Zodnje Isusove vecere».

A nos ca smo kip nosili, a obuceni smo bili u tonike /u odoru/ bratovštine «Svetega Križa» kad bi se u civilo prisvukli dopalo nas da u jednu molu prostoriju pocinemo. Ma brižni padre Pave nas, bome, ni zaboravi. Doša je noseć na jednu gvantjeru sira, salame ma i koju feticu paršuta. Onda i jednu butiljicu prošeka. Onda je reka «Momci ja bi vam i vise donio...ma bojim se da vam nebi naskodilo!“.

Mi smo se ispod oka pogledoli i sebi nasmijali. A onda smo, u civilo, noseć svak svoju toniku zamotanu u kako bi reka „paket“...pok smo se vročali e ma smo na Rivu fermali i seli za stolom hotela „Slavija“.

Odmorali, čakulali i usput žedni pili i punu kašetu piva ocidili! I tako se eto dogodilo da nam nijednemu ni- naškodilo!»                                                                                                                    JUFRA                                     

 

NEMOJ PROPUSTIT

 

Nemoj u prišu pasat kolon

i ne pogledot joj obroz.

Provirit joj u dušu skroz.

Ne izmirit joj, ocima,

na pergul kolonete,

na ponistru rozete,

glavice, cvitiće,

zubiće, pužiće,

dujinu kornjižih,

starost križićih,

ca se i koliko

sušilo na sušilo,

izvadilo iz mriž,

koliko se izlizo saliž.

Nemoj pasat a ne fermat

za provat

friško pecen kruh,

hrustule i fritule,

kućarin kodonjode,

iz gustirne

žmul friške vode,

slonu ribu,

sardelu i carneja,

divjega zeja

mlodo vino

corno i bilo,

leć joj u krilo,

povunjat cviće

na svaki sulor

i škivat se da paso naparćeni tovor.

Ca nisi lipu ric

prid svaki portun izjusti

moglo bi ti bit kasnije krivo

ca si sve propusti.